vanvremensku poslasticu, komediju Branislva Nušića
GOSPODJA MINISTARKA
april - maj 2019.
Sav prihod za stipendiranje talentovanih a materijalno ugrozenih djaka u domovini.
Više informacija uskoro. Pratite nas.
Нушић је комедију Госпођа министарка почео да пише пред сам почетак Првог светског рата, док је био управник новооснованог театра у Скопљу. Написао је први и стигао до пред крај другог чина када га је зауставио рат. Започет рукопис је изгубљен, као и сви други које је тада морао да остави у Скопљу.Много касније, 1929, сетио се своје недовршене комедије и почео да је пише поново, по сећању.
По сопственом признању, лик главне јунакиње, Живке Поповић, писао је имајући у виду глумицу која се тих година налазила на врхунцу славе, једру, ведру, енергичну жену еруптивне снаге, непресушне сценске маште, заразног, бескрајно искреног смеха, непогрешиве сценске интуиције - Жанку Стокић. Истовремено, Нушић је објашњавао како га ниједна конкретна личност из тадашњег, а ни прошлог политичког живота није инспирисала у креирању овог лика, али, ако је могао шта од које да позајми, то је и учинио.
После свега девет проба које је водио глумац-редитељ Витомир Богић, премијера је одиграна 25. маја 1929. године, и доживела невероватан успех. Код публике. А критичари су били незадовољни. Пребацивали су писцу све што се пребацити могло: неинвентивност, приземност, коришћење јефтиним, до вулгарности, чак до порнографије спуштеним вицем - све у циљу придобијања популарности, славе, хонорара...
Али публика се на то није обазирала. Она се грохотима смејала и речима свог вољеног Нушића и неодољивој глуми омиљене Жанке, а уз њу и осталим великанима нашег међуратног позоришта који су с радошћу играли епизодне улоге. Бујица смеха и аплауза почела је после премијере и трајала све до окупације. За то време, представа је оборила све до тада познате рекорде: педесету представу Министарка је прославила пре првог рођендана.
Jelica Stevanović (za NarodnoPozoriste.rs)
„Где је српска политика?
Је л’ кувана ил’ је пресна?
Је л’ скромна ил’ је бесна?
Је л’ жедна ил’ је гладна?
Или игра или свира?
Ил’ се мало рестаурира?
Ил’ издише ил’ се рађа?
Ил’ јој каква баба врача?
Или пузи или седи?
Ил’ се смеје ил’ се једи?
Је л’ у двору богатоме?
Ил’ у гнезду враниноме?
Има л’ цуцлу или звечку?
Ил’ је гдегод у запећку?
Је л’ у служби ил’ у миру?
Ил’ у каквом манастиру?”
— Јован Јовановић Змај